Matej je živio sa njima u stanu, prvi put se oglasili baba i deda: Evo šta se desilo prije nego što je otišao u Beograd

Ekipa Kurira koja boravi u Spliti iz kog je nestali Matej Periš (27) uspela je da razgovara sa njegovom babom i dedom koji se do sada nisu oglašavali za medije.

U zgradi u Istarskoj ulici vrata stana su nam otvorili roditelji Metejeve mame Dženi L. koja nije bila u stanu iz kog je dopirala duhovna muzika.

Matejevi deda i baba su očajni zbog svega što se desilo i užasne neizvjesnosti koja traje već sedmicu dana.

– Matejina mama nije kod kuće, otišla je na misu. Mi smo njegovi baka i deka. Matej je sa nama živio ovde u stanu. Kod oca je išao ponekad na ručak samo. Mi smo ga odgajali ovdje, borili smo se za njega.

Na pitanje da li imaju nekih novih informacija o njemu, oni odgovaraju odrično.

Nemamo ništa ni mi, ni njegova majka. On je bio drag i kulturan dečko, sportista. Ljubazan i blag, sve naj, naj o njemu svi mogu da kažu. Bio je poslušan, sve je radio što smo ga molil. Bavio se sportom, trčao je svaki dan i išao u teretanu. Ništa loše.

Posljednji put smo se vidjeli u sredu, prije nego sto je krenuo za Beograd. Izgrlili smo se i izljubili, odavde je otišao za Beograd sa prijatelima.

– Šta vi mislite da se dogodilo? Da li ste gledali snimke na portalima?

– Vidjeli smo, nama je čudno da neko nije pozvao kad su vidjeli da trči. Momak koji je trčao jeste ličio na njega, ali nismo sigurni. On je bio čvrst, jak…

– Da li vas je kontaktirao neko od njegovih prijatelja koji su bili sa njim u Beogradu?

– Niko, ništa.. osim što mu je otac otišao tamo.

– Da li se sa njim čujete?

– Mi slabo kontaktiramo sa njim. Naša ćerka i on su razvedeni otkad je Matej imao 4 godine.

Kako sve podnosi njegova majka?

– Teško, očekuje da će Mateja doći kući. Ide stalno na mise, moli se Bogu. Ona je pobožna, sva joj je nada na Boga.

Razgovarali smo i sa Matejevom djevojkom Sanjom. Da li se vi cujete sa njom?

– Sanja je juce bila kod nas na ručku, odlično se slažemo.

– Mislite li da se nesto desilo u tom klubu?

– Moglo se desiti tamo. Ti momci sa kojima je bio, on ih zna od obdaništa.

– Da li imate povjerenja u njih da govore istinu o svemu?

– Mi ne znamo šta su oni i kako su dalje tamo radili…

– Postoji priča da je došlo do nekog sukoba u klubu?

– Postoji ta priča ali ne znamo sta je istina. On nikad nije bio problematičan, bio je prostojan mladić.

– A sta mislite da mu je neko nesto stavio u pice a da on nista nije znao o tome?

Mi se toga bojimo, moguće da mu je neko nešto stavio u piće. Uvijek je dolazio kući normalan i veseo. Nikad nije bilo tragova da je on nešto nedozvoljeno konzumirao, mi bi to vidjeli, mi smo tu stalno sa njim. Za ručkom, za večerom.

– Prijatelj mu je nedavno nastradao pred očima? Da nije to možda uticalo na njega?

– To je bilo prije dva mjeseca. Vozili su motor on i drug, on je udario u trotoar i udario glavom.. matej je bio iza njega. Teško je to podnio.

– Da li imate nadu da je vaš unuk još uvijek živ?

– Nismo izgubili nadu, ali bojimo se. Dosta je dana prošlo od nestanka. On je čvrst, jak i zdrav momak, zdravo se i hranio… Ako je on pri zdravoj svijesti i ako mu je glava u redu, pojaviće se. Da je on sad pri zdravoj pameti nikad ne bi mogao da dozvoli sebi da mi ovoliko brinemo i patimo za njim, rekli su na kraju očajni baka i deka nestalog Mateje.