Priča: Sat vremena u banci

Sa tatom sam proveo sat vremena u banci, jer je morao da prebaci nešto novca. Nisam mogao da odolim sebi i pitao sam…

“Tata, zašto ti ne aktiviramo internet bankarstvo?”

“Zašto bih to uradio?” upitao je…

”Pa, onda nećeš morati ovdje provesti sat vremena za stvari poput transfera.
Možeš čak i kupovinu obaviti online. 

Sve će biti tako lako!”

Bio sam tako uzbuđen što sam ga inicirao u svijet Internet bankarstva.

Pitao je „Ako to uradim, neću morati da izađem iz kuće?

”Da da”! Rekao sam. Rekao sam mu kako se čak i namirnice sada mogu dostaviti na vrata i kako Amazon sve isporučuje!

Njegov odgovor ostavio me je bezveze.

Rekao je: „Od kada sam danas ušao u ovu banku, sreo sam četvoricu svojih prijatelja, malo sam popričao sa osobljem koje me do sada jako dobro poznaje.

Znaš da sam sam…ovo je društvo koje mi treba. Volim da se spremim i dođem u banku. Imam dovoljno vremena, to je fizički dodir za kojim žudim.

Prije dvije godine mi je pozlilo, Vlasnik radnje od kojeg kupujem voće je došao da me vidi i sjeo pored mog kreveta i plakao.

Kad je tvoja mama pala prije nekoliko dana dok je bila u jutarnjoj šetnji. Naš lokalni trgovac ju je vidio i odmah uzeo svoj auto da je odveze kući jer on zna gdje živim.

Da li bih imao taj ‘ljudski’ dodir kada bi sve postalo online?

Zašto bih želio da mi se sve dostavi i prisiljavao me da komuniciram samo sa svojim računarom?

Volim poznavati osobu s kojom imam posla, a ne samo ‘prodavca’. To stvara veze veza.

Isporučuje li i Amazon sve ovo?”

Tehnologija nije zivot..

Provodite vrijeme sa ljudima.. Ne sa uređajima.