“Majčinu sliku sam 1. put vidjela na grobu, a otac je bio u zatvoru”, TUŽNA ŽIVOTNA PRIČA MILICE KEMEZ: Rasplakala je mnoge u regionu, detalji će vas naježiti

Milica Kemez, koja je u “Zadruzi 4” osvojila drugo mjesto iza sebe ima brojne uspone i padove i životnu priču koja je poput filmskog scenarija.

Sa sestrom Mirelom je odrastala u Domu za nezbrinutu djecu, majčinu sliku je prvi put vidjela kada je otišla na groblje, a oca je upoznala nešto kasnije, kada je izašao iz zatvora, ali je i on ubrzo preminuo. Srbija je plaka dok je slušala tešku priču ove mlade djevojke, koja je poručila da želi da ostane jaka zbog djece iz Doma koja će se jednog dana ugledati na nju.

Čim je ušla u rijaliti Milica je cimerima ispričala priču o svom odrastanju i iskustvo sa hraniteljskom porodicom.

– Od treće godine sam u Domu za nezbrinutu djecu u Beloj Crkvi. Bez ikakvog obrazloženja. Želim da budem jaka zbog sve te djece, prije svega. Sa 4 godine sestra i ja smo otišle kod žene koja je psihički nestabilna i agresivna, koja nas je zlozstavljala i psihički i fiziči. Ona je stalno podsticala i usađivala osjećaj mržnje prema biološkim roditeljima. Ona nas je tukla za neke sitnice i mizerne stvari. Bilo mi je užasno teško, tamo sam provela 11 godina, ona me je omalovažavala na svaki način. Odatle smo otišli tako što je moja sestra smogla snage da pošalje pismo centru za socijalni rad, onda su došli u školu po mene, odatle su me uzeli i smjestili u privremenu hraniteljsku porodicu – rekla je Milica i osvrnula se na roditelje:

https://www.instagram.com/p/CNZ-OZDh9hY

Majčinu sliku sam prvi put vidjela na grobu, nikada je nisam upoznala, otac je bio u zatvoru… Nisam željela da ga vidim a ni čujem… Nakon nekog vremena sam promijenila mišljenje i srela se sa njim. Otac je preminuo prije 3 godine. Iz treće hraniteljske porodice otišla sam bukvalno na ulicu, zatim pozajmila novac za prvu kiriju, počela sam da živim sama, studirala sam i radila. Bilo je dana kada nisam imala ni za hljeb. Ali što sam se više trudila, više sam i napredovala, imala sam fina primanja… Iz Srbije sam riješila da odem kada sam shvatila da ne mogu više da napredujem, napustila sam zemlju sa 100 eura u džepu. Dvije godine sam bila u Švajcarskoj i radila kao hostesa. Sakupila sam novac i otvorila sam svoj salon. Tek kada sam postala svoj čovjek, postala sam emotivnija i ranjivija. Za mene niko nije bio tu, tek kada sam stala na noge, tek tada su počeli da me tapšu po ramenu.

Milica je nastavila da priča o torturama koje je doživjela od žene kod koje je živjela dok su cimeri koji su je bez riječi slušali i zaplakali.

Tukla nas je raznim predmetima, imamo ožiljke po glavi i sestra i ja. Svi su znali šta se dešava u toj kući ali niko nije htio da pomogne, svi su je se plašili. Željela bih da poručim svoj djeci koja su u domovima i hraniteljskim porodica da nisu sami!

Nakon priče koja je potresla Srbiju izvijesna gospođa Vesna kod koje je Milica sa sestrom Mirelom otišla da živi sa četiri godine, oglasila se i demantovala njenu priču. Ona je tom prilikom istakla nisu bile kod nje 11 godina, već devet, te da ona nije monstrum kakvim je predstavljena.

Milicinu sestru Mirelu su te reči veoma pogodile, pa se odmah oglasila i podržala sestru

– Veoma sam potresena njenom izjavom, kakve je sve laži ispričala, ja sam prosto u šoku kako može da izgovori toliko gluposti, da toliko zla želi jednom djetetu, šokirana sam. Te laži da je Milica dovodila muškarce u kuću, da ju je zbog toga kažnjavala, kako može dijete od 11 godina da dovodi muškarce u kuću? Ja znam da ona mrzi muškarce, ali baš toliku mržnju da reflektuje na nas, to je apsolutna laž. Ona nama prebacuje neka mora, banje, mi smo dva puta išli na more, i to jednom preko Crvenog krsta, drugi put preko škole. Ja se nadam da je ljudima jasno o kakvoj ženi se radi i da će sami da zaključe. Neverovatno je da je ona takva, da nas mrzi, a prošlo je više od 10 godina. Mi smo je gledali kao majku. Uopšte mi nije lako, ovo me mnogo uznemirilo. Ja nju nisam videla ni čula 10 godina i taj njen način na koji priča, vraćaju mi se slike, batine, brutalne batine i svakodnevne. Tukla nas i davila kaišem, raznim predmetima, to sve može da se proveri u socijalnoj službi. Ja ne mogu da razumem da ona toliko laže. Kaže da nas je tukla samo jednom jer smo mi nešto krale. Kako možemo da u toj našoj kući, od žene koju smo gledali kao majku, da krademo? Možda smo uzimali neke slatkiše, ali to su dečija posla. Žena psihički nije normalna. Mi nismo imali ni mašinu za veš, prali smo na ruke. Izbacivala nas je iz kuće, spavale smo u dvorištu, sa životinjama, pakao smo doživjele! Ona mrzi muškarce, sama kaže da nema muža preko 20 godina, ona je muškomrzac toliki – ispričala je Mirela.